Četvrti deo

-Pali te proklete motore i bežimo odavde…Prodera se neko kroz dim, trčeći krozkišu električnih varnica..-Pionir samo što nije ekspodirao, bežimo!!!

Dok se mat crni brod udaljavao velikom brzinom Svemirski Pionir ležao je nepomično u hladnom vakuumu Svemira. Zatim je usledila eksplozija, blještava i ogromna, da se desila na Zemlji gde postoji atmosfera i gde se zvuk prenosi lako, a ne kao u Svemiru, čula bi se kilometrima daleko. Ovde, u Svemiru, nije se čulo ništa, samo bljesak, i onda spokoj, kao da se ništa nije desilo.

Sat vremena ranije…

-Ah ta glupa instalacija… reče Nikola..- Uvek meni uvaljuju dosadne poslove, moš’ mislit’…-Negde gubim struju..reče Nikola podrugljivo i uključi merne instrumente.  -Pazi majku mu, stvarno..reče u čuđenju…-Ček, ček.. sektor šest, mreža dva, pomoćni panel u tovarnom delu.. reče Nikola za sebe..-Čudno mesto, da Farhan nije slučajno otkrio variranje napona, nikad ne bi skontali, idem da pogledam.. reče ostalima i zaputi se u pravcu tovarnog dela na Svemirkom Pioniru.

Za to vreme tajni crni brod se sigurnim tempom približavao drastično smanjujući razdaljinu iz sekunde u sekundu. -Stižemo ih…dobaci jedan od specijalaca obučen u crnu uniformu od glave do pete, uzimajući skafander kako bi se spremio za ukrcavanje. -Odlično.. reče komandir posade..-spremite se svi.. uskoro ćemo da upadnemo na Pionir i da zavržimo zadatak. -Posada Pionira ne mora da preživi, ako neko baš hoće da se preda, poštedite mu život ali ga ostavite na Pioniru, zarobljenike ne vodimo sa nama…završi komandir i uze svoj skafander te poče da se priprema kao i ostali.

-Farhane, daj mi okastu trinaesticu i krstak, mislim da sam provalio gde gubiš struju.. reče Nikola sa osmehom od uva do uva…Farhan mu dodade specijalizovan alat za otvaranje električnih panela koji nije imao apsolutno nikakve veze sa okastom trinaesticom i krstakom…Nikola je voleo da zbunjuje Farhana koji je loše govorio engleski jezik a srpski baš nikako. Ali to ga nije sprečavalo da uči od Nikole kako se koji alat zove…Učio je i kako se izgovaraju neke druge stvari na srpskom jeziku i nikad mu nije bilo jasno zašto Nikola prsne od smeha svaki put kad izgovori reči koje ga je učio.

Otvorio je vrata razvodnog ormara i skinuo ih, zatim ugurao glavu do ramena i zviždao neku izmišljenu melodiju, onda naglo prestade. -Opa, Farhane, opet si se igrao električara?.. reče sa smeškom na licu…-Nisam ni bio ovde dole još, nisam se igrao električara.. odgovori Farhan.. -Eee, onda imamo problem..reče Nikola.. -Kako to misliš?.. reče Farhan.. -Prepoznaješ li ovo?..zabrinuto će Nikola pruživši Farhanu malu crnu plastičnu kutiju sa počupanim žicama…-Nikad je u životu nisam video.. reče Farhan…-Ne sećam se da sam ikada video taj deo, nije kao tehnologija koju koristimo. -Nikola!!!! ..proderao se Džeremi iz pilotske kabine…-Proradio mi je radar, i jako ti se neće svideti ono što je na njemu…-Dođi ovamo što brže možeš.

-Izgubili smo signal, gospodine…reče jedan od specijalaca…-Nema veze, sada već možemo da ih vidimo, ne treba nam lokator, ali ako su ga našli i skinuli, vrlo brzo će shvatiti o čemu se radi, radar im ponovo radi, to nam malo komplikuje posao ali barem nećemo imati zarobljenika.

Nikola je utrčao u pilotsku kabinu…-Šta je tako strašno? ..upita zadihan…  -Pogledaj.. reče mu Džeremi pokazujući rukom na ekran radara…-Ili nas neko prati ili je neko gadno kinuo na ekran…-A nije niko kinuo ja ti garantujem..završi Džeremi…-Dakle, neko nas.. -Prati.. uze mu Nikola reč iz usta.. -Pa ko bi nas pratio?.. upita Farhan…-I zašto?.. dodade Nikola…-Verovatno nam šalju neku opremu.. reče gospođica Vega…-Bez najave i radio kontakta? Ne bih rekao! Zavera, eto šta je ovo…Glasno reče Džeremi. -I ja mislim da se nešto opasno kuva..- Za koliko će nas stići?…upita Nikola..-Za manje od pola sata..-Šta ćemo da uradimo?.. upita Džeremi.. -Ništa ako ne budemo morali.. reče Nikola zamišljen..-Ali bićemo spremni..-Neka neko pozove Alekseja, i počnite svi da se oblačite u svoje skafandere…zatim nastavi..-Farhane, možeš li povezati visoko naponske baterije na spoljna vrata vazdušne komore, palo mi na pamet da će možda pokušati da se ukrcaju bez objašnjenja, pa eto, malo da ih iznenadimo… reče Nikola sa osmehom kvarne osobe na licu..  -Hej, Nikola.. Zar te opet ovaj Amerikanec uznemirava? ..hahaha… Našali se Aleksej dok je ulazio u pilotsku kabinu.. -Ne prijatelju, mnogo je ozbiljnije… reče Nikola i ukratko mu objasni šta se dešava…zatim nastavi-Možeš li improvizovati neko oružje?…-Hm.. oružje, ne.. ali imamo one aluminijumske izolovane cevi, moglo bi da posluži da ih bijemo sa time..reče Aleksej..-Pa ideja nije loša, ali ako bi na te motke takođe montirali one manje visoko naponske baterije imali bi barem po jednu šansu da ih onesvestimo bez mnogo truda.. reče Farhan.. -Uradi tako.. doviknu Džeremi i završi oblačenje skafandera.

-Započni proceduru pristajanja na Pionirov tovarni otvor.. reče komandir specijalnog tima pilotu…-Ostali, oružje na gotovs! Upadamo za manje od dva minuta..

-Procedura pristajanja završena.. reče pilot..-ali oni ili nisu ni primetili ili nam nešto spremaju, nisu ni pokušali da nas izbegnu…završi pilot…

-Na moj znak! prodera se komandir.. -Spremni? Sad!

Prvi specijalac koji je dodirnuo vrata bio je odbačen barem metar unazad, i ostao da leži nepomičan, ostali su se pogledali međusobno. -Hajde! Hajde! Šta ste se ukipili! prodera se komandir.. -Iskoristi pušku kao polugu, izolovana je! … prodera se opet..

Tišina.. Mrak… Ništa se nije pomeralo na Pioniru.. Sve osim sistema za održavanje života je bilo ugašeno.. Specijalci su jedan po jedan ulazili unutra sa puškama uperenim ispred sebe i upaljenim svetlima na svojim kacigama..

-Razdvojmo se, nemaju gde da se sakrivaju doveka…izda komandir naredbu..  -Pucaj da ubiješ, dosta mi je ove njihove igre!

-Jesi li ih prebrojao.. tiho prošapta Aleksej preko radio uređaja…- Jesam, ima ih trojica.. reče Nikola…-Jedan je krenuo prema tebi a drugi prema Farhanu, onaj što nosi samo pištolj, verovatno komandir, ide prema Džeremiju i gospođici Vegi, ako uspem da se izvučem iz otvora za ventilaciju idem za njim.

Jedan od specijalaca se provlačio kroz tovarni prostor, prepun kutija sa raznom opremom i hranom, tražio je astronaute sa Pionira. Disao  je duboko, i imao je problema da se provuče između dva reda naslaganih kutija.. -Evo, da ti pomognem.. reče Aleksej i odalami ga po viziru kacige… Staklo je prslo ali osim što je zaslepelo na kratko specijalca nije mu nanelo veće povrede. Aleksej je to odmah shvatio i onda video da ovaj pokušava da izvuče ruku između kutija u kojoj je držao oružje..-Izvini.. reče Aleksej i zabi mu kraj šipke gde su stajale elektrode u kacigu kroz polupan vizir. Specijalac se trzao u agoniji i mišići su mu se grčili pa je ispalio rafal pre nego što je pao u nesvest.

Oglasio se alarm kroz ceo Pionir, upalila su se crvena svetla za uzbunu, onaj rafal je naneo štetu i Pionir je sada imao rupu na trupu i puštao vazduh u Svemir.

-Hej! povikao je Farhan i zamahnuo svojom šipkom… Specijalac je instinktivno odskočio u stranu i zapucao pogodivši Farhana u butinu iz koje je prsnula krv, a Farhan se zateturao i pao prema specijalcu. Noga ga je bolela a rana pekla, no i pored toga je uspeo da ispruži šipku prema specijalcu koji je imao problema da ustane jer je njegov skafander bio načičkan raznom opremom, i pusti struju kroz njega… Specijalac je jeknuo i pao opet na pod tresući se, Farhan nije sklanjao šipku sve dok se ovaj nije potpuno umirio.

Alarm je i dalje pištao, a počeli su da otkazuju sistemi na brodu jedan po jedan usled dekompresije i rikošeta metaka, električne varnice su prštale iz skoro svakog panela na Pioniru…

Gde ste pacovi?.. siktao je komandir kroz zube… -Gde se skrivate? Sve ću da vas pobijem jednog po jednog a gospođicu Vegu ću da ostavim za kraj.. hahaha…

E, vala, nećeš!… začu komandir glas iza sebe.. a zatim oseti tup udarac u koleno i kleknu..Adrenalin i bes u njemu su učinili da ne oseća bol, te se odbaci u stranu i opali metak iz svog pištolja pravo Nikoli u rame… Nikola uz jauk pade na pod.. -Šta je bilo, pacove?.. prosikta komandir…-Zar je to najbolje što umeš? Zatim podiže pištolj i opali još jedan metak, ali ovaj put Nikoli u butinu…-Hahahah… cerio se…- Gde su ostali? Govori! …Gde!.. proderao se komandir specijalne grupe poslate da ukrade eksperimentalno oružje. -Ja sam ovde!… reče Džeremi i dok je to izgovarao nabi elektrode u skafander komandira…Komandir se tresao, ali zbog dugogodišnje obuke i ogormnog iskustva uspeo je da se održi na nogama. Džeremi je gledao čas komandira čas šipku, ne verujući da je baš njemu zapala ona koja ne radi.

Komandir se polako okretao urlajući, i podizao je pištolj ka Džeremijevom licu, struja je i dalje tekla kroz njega ali on od besa kao da nije ništa osećao.  Džeremi je sada imao izbor, da skloni šipku i pokuša da se povuče ili da se pouzda da će struja ipak pobediti. Skoro je mogao da vidi kako cev pištolja nemo zuri u njega kada je komandir urliknuo od bola i kleknuo. Iza njega je stajala gospođica Vega sa krvavim nožem u ruci. Pustio je pištolj, zatvorio oči i izdahnuo poslednji put. Bilo je gotovo…

U tom momentu je dotrčao Aleksej a za njim je šepajući stigao i Farhan, Nikola je i dalje ležao u lokvi krvi. -Šta ćemo da radimo? -Pobogu, šta ćemo da radimo? .. histerisala je gospođica Vega..

-Aleksej, podigni Nikolu i nosi ga u drugi brod…-Farhane, koliko ti je ozbiljna rana?..upitao je..-Nije strašno, preživeću…odgovorio je ovaj.. -U redu, pomozi gospođici Vegi da razmontira oružje, i požurite ako boga znate…Ja ću pokupiti opremu koja nam treba da zavrsimo zadatak i preneti je u drugi brod…

Na nekim mestima, čak i pored manjka vazduha koji je isticao u Svemir, je izbijala vatra. Dim je ispunjavao Pionir, na sve strane je varničilo a alarm je i dalje zaglušujuće pištao.

————————–

-Pali te proklete motore i bežimo odavde…Prodera se Aleksej na Džeremija , trčeći kroz kišu električnih varnica..-Pionir samo što nije ekspodirao, bežimo!!!

-Da li je sve utovareno? Povika Aleksej opet… -Jeste.. odgovori mu Džeremi…-Hajdemo onda već!!!.. nestrpljivo reče Aleksej brišući znoj sa lica… -Hajdemo!!!…

Dok se mat crni brod udaljavao velikom brzinom Svemirski Pionir ležao je nepomično u hladnom vakuumu Svemira. Zatim je usledila eksplozija, blještava i ogromna, da se desila na Zemlji gde postoji atmosfera i gde se zvuk prenosi lako, a ne kao u Svemiru, čula bi se kilometrima daleko. Ovde, u Svemiru, nije se čulo ništa, samo bljesak, i onda spokoj, kao da se ništa nije desilo.

To be continued….

Advertisements