20-i februar

Doviđenja ili zbogom…

Začulo se pucketanje interkoma… Svi astronauti su bili kao na iglama, svi su čekali jedno isto… Šansu da se čuju sa svojim najdražim osobama i da se možda po poslednji put pozdrave. Svi su nosili neku bol, neku tugu koja ih je pritiskala, videlo im se u očima.

-Čujemo li se posado Pionira? začuo se glas gospodina Majkla iz Astro Komande…-Sir, yes, Sir!!!- U momentu je odgovorio Džeremi, Američki kosmonaut, pilot po zaduženju. -Ne mogu da verujem koliko si napaljen na dužnost, Džeremi…-Reče Nikola, onako više za sebe, inače kosmonaut izabran kao jedini koji će predstavljati Balkanske zemlje, Srbin po nacionalnosti, elektro inžinjer i expert za energetska oružja. Aleksej i gospođica Vega su se smo pogledali, nije im bilo mnogo do komentarisanja.

Aleksej je bio ruski kosmonaut, navigator i kao ekspert za elektroniku jedan od ključnih ljudi ove misije, dok je gospođica Vega bila poreklom iz Španije i jedan od najpriznatijih inovatora,eksperimentalno oružje koje će spasiti ili osuditi Zemlju na propast je njeno čedo, njen život i budućnost, kakva god ona bila. Bio je tu još i kosmonaut Farhan (njegovo prezime bi se ugrubo moglo prevesti kao “srećan”), poreklom iz Somalije, inače mehaničar, ali on ustvari više nije bio tu nego što je bio tu..Gde god je to TU, bilo… Lakše bi bilo pronaći bilo šta na Pioniru, nego žgoljavog Somalijca…  Uvek se zavlačio među kablove, žice i mehaničke delove Pionira, mehanika je jednostavno bila njegov život, smisao postojanja.

-Svako neka se prikači na svoj kanal, vremena je malo, nemojte da otežavate ni sebi ni svojima..-nastavi gospodin Majkl..-Komanda vam je omogućila video razgovor, “over and out”- začulo se opet kratko pucketanje komlinka.

Džeremi je stavio slušalice i pritisnuo dugme za otvaranje veze. Na ekranu se pojavila slika, mogao je da vidi oca, majku i devojku. Udahnuo je duboko i rekao -Volim vas sve, ne brinite ovo je rutinska misija….-Otac je ćutao dok su mu se oči punile suza, devojka je brisala obraze a majka je mogla da kaže samo..-Ponosni smo na tebe, učini ono što moraš. Zatim se veza prekinula.

Pored njega je sedela gospođica Vega i tiho razgovarala sa svojom sestrom, ne želeći da plače, jer je želela da ostavi utisak na ostale, jer iako je mlađa od svih, ona to može, može jednako dobro kao i ostali.

Nikola i Aleksej su se znali od ranije, jer je Nikola studirao u Moskvi, u gradu u kom je rođen Aleksej. Njihove porodice su se upoznale, i pošto su Nikolini roditelji došli u Rusiju da isprate sina, ostali su kod roditelja ruskog kosmonauta. Šatl koji ih je prebacio u orbitu do Pionira je bio lansiran iz ruskog Baikonur kosmodroma. Sada su njih dvojica sedela jedan pored drugog i preko istog video razgovora pričali sa svojima. Aleksejev otac je po šesti put nazdravljao votkom, a Aleksej mu je jako zavideo, kao i Nikola. Votka je čudna rabota, čovek se nekako navikne na nju, pa mu nedostaje. Majke su jecale, a Aleksejev mlađi brat je gledao u ekran i cerio se, očigledno pod uticajem votke.

Jedino je Farhan ćutao, ćutala je i njegova žena, lepa tamnoputa žena. Oči su im bile pune suza, i ni jedno od njih nije imalo snage da kaže bilo šta, osećali su kako im se srca kidaju, kako ih razdaljina razdire. Tek od skora u braku, jos na oblacima zaljubljenosti, ovo je bilo previše, previše emocija da bi reči mogle opisati. -Vrati mi se… tiho je rekla..-sve ostalo je nebitno, samo mi se vrati.. Asad Farhan je samo otvarao usta, reči nisu izlazile, nije bilo snage da ih potera. -Hoću, obećavam…-volim te.. rekao je Asad i ugasio video link, zatim se okrenuo i otišao.

Prošlo je možda još nekih desetak minuta kada se ponovo začulo pucketanje interkoma sa Astro Komandom. -O.K. momci i devojko, pocinje odbrojavanje.. Imate još sat vremena do najvažnijeg momenta u vašim životima…-Počnite poslednje provere i pripreme za lansiranje, ovo više nije igra…”over and out”..

Da, samo da stvarno ne bude “over and out” pomislio je Nikola u sebi i pogledao Alekseja i Džeremija, koji su sada užurbano radili svoj deo posla.

To be continued….

Advertisements